Nove duhovne jačke

ke je z osebitim trudom popisal i semu horvackomu narodu prikazal Žigmund Karner Bezonjski farnik

Druga jačka ka se more jačit pri shodišći, pred sakim čudnim kipom B.D.M.



O Neba Gospoja,

  Slavne ruke podvigni,

  Nevridne blagoslovi,

Bud nam ljubezljiva;

  Poglej na obšćinu,

  K tebi sad’ prispitu,

Da te vridno sij skupa,

  O majka hvaliju.



Sluge službenice,

  Pokorne sada primi,

  I kod dicu prigrni,

Jedino ufanje:

  Ti znaš su nevolju,

I našu teškoću,

S kum smo sada ubložni

  I prines’ ju Bogu.



Ti si jur mnogo let,

  Va ovom čudnom mestu,

  Va svojem lipom kipu:

Mnoge tila prijet.

  Ti si o lipa Mat,

  Sakomu tila dat,

Verno spokorenomu,

  Preželjnu srca slast.



O morje milošće,

  Ne znam ništar za tugu,

  Povidat već na svitu:

Ne znam ne dne zloće,

  Keb’ ti neb’ tišila,

  Čudno zastavila,

Ar tvoja zmožna prošnja

  Sinkaj presilila.



Zato o Gospoja,

  Usliši nas sirote

  Dice tvoje zam’ glase,

Poglej na nevolju.

  Neka nas zapustit,

  Neg rači uslišiti,

I čini blagoslovne,

  Spred sebe raspustit.



Va svete mi ruke,

  Z dušum, s telom zručeni,

  Preželjno ukripljeni,

Ponavljamo tuge,

  Na skradnju nas uru,

  Izruči Jezušu,

Reci neg rič Marija

  Će zveličit dušu.

Jačka na polnoć Božićna



O Betlehem varoš, o zemlja Juda,

Va koj sej’ godala velika čuda;

  Spunilo sej’ vrime i Božja volja,

  Va željnom biše miru sa u krug zemlja.



K polnoći kad došlo, va mrzloj štali,

Kade su pri jasla, vol, oslak stali,

  Onda je Marija klečeć molila,

  I tako prez boli sinka rodila.



Angjeli va zraku lipo spivaju,

Mir ljudem na zemlji, sim nazvišćuju,

  Pastiri nebesku diku gledaju,

  Glasa i svitlosti se ubavaju.



Angjel je ubatri, z lipim veseljem,

Da Betlehem gredu, z punim batrenjem,

  Ar vam sej’ narodil svita Spasitelj,

  Veli: ki će vam biti i Odkupitelj.



Nut nato šetuju pastiri hitro,

Dare si spravljaju, ar biše vedro,

  Lipo, krotko janje, ponizno srce,

  Je od njih prijelo, mlado ditešce.





O primi i od nas lipi Jesuše,

Za dar kod molimo; sih naše duše,

  Neka se turobit, nit suzice točit,

  Neka si rumeni, lic već pomočit.



Va mrzloj štalici ubog sad’ ležiš,

Sakoga grišnika pokoru željiš;

  Bud’ nam milostivan da te spoznamo,

  I da odslje grihe se odurimo.



Z veseljem tvoj narod mi svećujemo,

Nevridne naše prošnje ti ofrujemo;

  Daj, daj mili Jezuš nam se veselit,

  I na veke tebe va Nebi hvalit.







Jačka va času suše za godinu



O Bog Neba Zemlje semogući;

Nad stvorenjem svita ladajući.

  Daj nam sad’ i sagdar,

  Rose i godin dar,

  Da nam polje uživu,

  I litinju ukripu.



Sij potoki i se svita vode,

Po tvoj volji, iz morja izhode.

     Daj nam sad’ : ut supra (kao gore)



Kada bistre vode pomanjkaju,

Pomoć stvari od tebe zgledaju.

     Daj nam…



Prlje neg si Bog se stvari stvoril,

Tvoj sej sveti duh zvrhu vod nosil.

     Daj nam…



Ti od sij vod vindar va početku,

Lučiš jasnu tvrdinu nebesku,

     Daj nam…



Kad tri leta nebo nepržaše,

Zatim oblak godinu davaše,

     Daj nam…



Uživu se ljudi i živine,

Kad’ ti vodu činiš teć z škaline,

     Daj nam…



Ti Jezuše za glavno zlamenje,

Otils’ prijet v Jordanu kršćenje.

     Daj nam…



Još si veću ljubav nam iskazal,

Kad si vodu na vino preminjal.

     Daj nam…



Najveća nam pak srića dohaja,

Kad Krv z vodum s tvojih prsih z haja.

     Daj nam…



Jezuš za presveto tvoje Jime,

Mi molimo tebe sako vrime;

     Daj nam…



mati Božja i sij Svetci v nebi,

Molite, da nas Bog posluhnul bi:

     Daj nam…



Da nas moleć ovde sada čuje,

Nas z godinum grišne pomiluje

     Daj nam…







Jačka

od svete Cecilije, divice i mučenice



Cecilija, božja službenica,

  Veselo orgula, slavno jači:

     Oh učini bože,

     Da mi cvatu rože,

Čistoga srdašca, ino duše.



O škurina! Tamnice odurnost,

  Zač me tako trapiš, zač me mučiš?

     Na svitlost zornice,

     Je čut’ glas grlice,

Spivajuć Jezuša, slavno Jime.



Ni oružja, ni muke na svitu,

  Ke bi Cecilija nab skusila;

     Svita grihe plače,

     Grišne ljudi jauče,

Na veru, pokoru, mnoge zove.



Nebeskoga, jimajuć Angjela,

  Čistoće čuvara, prezmožnoga:

     Zato Valerian,

     Zaručnjak nje zibran,

Je nju zi Angjelom, moleć našal.



Almahiuš, bulvanski poglavara,

  Pokršćene brate, dah pomorit:

     To je: Tiburcia,

     I Valeriana,

Zavolj Cecilije, ino vere.



Sama nato, moleć ino jačuć,

  Sirote opravlja, skrbno hrani;

     Da pred nju odnesu,

     I va Nebi sranu,

Kinče keb’ nepretelj mogal strošit.



Ulovljena, potlje Cecilija,

  Va ognjeni kupel, bi hitjena;

     Kod neg zlato gori,

     Da nigdar nezgori,

Tako njoj ta plamen, ništ neškodi.



I hahari, mi biše dozvani,

  Da njoj glavu siču, umaraju,

     Vindar ništ nemoru,

     Činit proti Bogu,

Zato na pol mrtvu, ostavljaju.



Cecilija, kod feniks tičica,

  Onda željno jači, upomina;

     Dela vi škurine,

     Od sebe hitite,

Miloga Jezuša, nasledujte.

Iz Karnerova rukopisa Jačke prepisao u današnju latiničnu grafiju Alojz Jembrih.



Inače Karnerov rukopis obuhvaća 81 duhovnu jačku. Karner je želio taj rukopis objelodaniti, ali mu se želja za života nije ispunila. Možda će se to dogoditi u ovim našim godinama trećega mileniuma.